У књизи Ликови жена у Андрићевом делу професор Вучковић, кроз суптилну књижевну анализу, посматра и објашњава импресивну галерију женских ликова у романима и приповеткама Иве Андрића.
Вучковић запажа да је женске ликове Андрић вајао са наглашеним симпатијама, да их је креирао према традиционалном поимању жене, по коме је она препознатљива по својим емотивним и физичким својствима. Славећи женску телесну лепоту и емотивну непосредност Андрић истиче позитивне особине којима жене надмашују мушкарце, као што су доброта, толеранција, хуманост, оданост породици и друштву.
Андрић је у својим делима настојао да дâ објективну слику женског света, а знатан број његових дела незамислив је без учешћа женских личности као неизбежних партнера мушкарцима. Жене су често актери радње без чијег учешћа би био немогућ заплет у неком делу.
Бројни и чудесни женски ликови од којих се сваки доживљава као специфична и снажна индивидуалност и сваки за себе репрезентује одређену људску драму, показују до које мере је мисао о женској лепоти уткана у саме основе Андрићевог монументалног дела. Андрић гледа жену као оличење лепоте – наглашава Радован Вучковић.
Срећа преплетена трњем
Čovek i sloboda 2. Muka s istinom i slobodom
Храм Светог Петра Зимоњића у Данићима код Гацка – задужбина прота Рада Зеленовића
Песме и пјесме
Давидов свет
Jevrejka Behara; sarajevska legenda
Месец у коси
Књига о Синиши Кордићу
Приче са терена
Filozofija u raskoraku 3. Muke zajedništva
Starija poimanja politike 1. Antička shvatanja politike
Savremenija poimanja politike 1. Shvatanja politike krajem 19. i početkom 20. veka
Манифест - песме очаја
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Inovacije kao faktor konkurentnosti finansijskog sektora Еvropske unije
Ехо бескраја
Сто песама за Максима
Распукле зоре
Одлазак
Џиварска црквена општина
Andrićeva Avlija – Andrićs Hof 