У лето 1942. године, цела једна српска покрајина била је изложена уништавању народа и погрому деце. Козаром, Поткозарјем и читавом Крајином разлегао се болни вапај самотних мајки које су, попут црних врана, полегле по згариштима дозивајући децу која су умирала у логорима Независне Државе Хрватске.
Вјера Рашковић Зец пише о мучеништву малих заточеника и надчовечанском подвигу једне племените жене – Дијане Обексер Будисављевић, која је из усташких логора спасила више од 12.000 српске деце.
Деца која су преживела логорске страхоте, огласила су се после рата. ТРАЖИМ БИЛО КОГА СВОГА, МИСЛИМ ДА САМ СА КОЗАРЕ – често је писало у тадашњим огласима. Многи гласови су остали без одзива. О тим знаним и незнаним гласовима сведочи ова књига.
Промоција одржана 8. јула 2016. године у Кући Ђуре Јакшића у Београду
Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph / Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија
Портрети највећих српских индустријалаца, књига друга
Књижевнокритичка освјетљења
Studije o Blohu, Adornu i Markuzeu
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Феномен Чековић
Ima tako ljudi
Правописна норма тишине
Сабрана дјела Пера Слијепчевића
Завичајне бакве
Хаику записи
Козара, споменик нашег памћења
Кобни дани у Херцеговини 1942.
Храм Светог Петра Зимоњића у Данићима код Гацка – задужбина прота Рада Зеленовића
Календеровци
Школе у држави Немањића
Вожд Карађорђе у руским хроникама 