„И љубав и патња и молитва, вера и нада такође, елементарни су садржаји духовности у поезији наше песникиње. Љубав је њен кредо. Она је извор и среће, и патње, и вере да је у љубави спас… А да срећа није само екстатичан доживљај, песникиња нас уверава стиховима: ‘Ако се каткад упитам срећа шта је… Само ми руку пружи, само ме загрли јако, Само ме чврсто држи, Срећу препознаћу тако’.
И етос наше песникиње је неупитан. Не само кроз преданост породичним вредностима, већ и по доживљају пријатељства, алтруизма, хуманизма, до чисто професионалног доживљаја себе као брижног исцелитеља од људских патњи због болести, и сапатника у таласу масовних страдања. Песма о корони је једна од бројних илустрација изреченог…“ (Из рецензије Братислава Магдића)
Сањалица
Док неба буде
Не знам, још увек
Отисци буђења
Laži o sarajevskom ratištu
Ријечи очи љубави
Пријевор, одвајкада у окружењу природних лепота
Вредновање књижевног текста
Злочини над Србима у Великом рату
Порука мудрог зеца
Руско-српска војничка пријатељства. Историјски факти, датуми, спомени
Очи Симониде Лепе
Умиљанкa 