3.800 дин.

Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia

Двојезично издање на српском и енглеском

Документи 978-86-7396-580-2 22х28 cm, 624 стр. тврди повез, фотографије, кунстдрук , , , , ,
Подели

У књи­зи су представљени ис­црп­ни по­да­ци о стра­да­њу срп­ских цр­ка­ва, све­штен­ства и срп­ског на­ро­да у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској, од 1941. до 1945. године (Ба­ни­ја, Кор­дун, се­ве­ро­за­пад­на Хр­ват­ска, Сла­во­ни­ја, Срем, Дал­ма­ци­ја, Ли­ка и Гор­ски ко­тар, Бо­сан­ска Кра­ји­на, сред­ња Бо­сна, ис­точ­на Бо­сна, Хер­це­го­ви­на).

Тек­сто­ви у књи­зи, уз 885 до­ку­мен­тар­них фо­то­гра­фи­ја које приказују цр­кве, ка­пе­ле, цр­кви­шта, ру­ше­ви­не, по­па­ље­не и по­лу­сру­ше­не цр­кве, зга­ри­шта – све­до­че да су Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква и ње­но све­штен­ство до­жи­ве­ли гол­го­ту би­блиј­ских раз­ме­ра и да је уни­ште­ње срп­ског на­ро­да у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској пред­ста­вља­ло глав­ни и при­о­ри­тет­ни за­да­так свих ору­жа­них фор­ма­ци­ја хр­ват­ске др­жа­ве и ње­ног др­жав­ног апа­ра­та. Сру­ше­но је око 450 срп­ских цр­ка­ва, а 800 опу­сто­ше­но и оште­ће­но. У мно­гим ме­сти­ма цр­кве су пре­тво­ре­не у стра­ти­шта где су уста­ше вр­ши­ли ма­сов­на уби­ја­ња пра­во­слав­них ме­шта­на.

Књи­га до­но­си би­о­гра­фи­је и по­дат­ке о стра­да­њу 227 срп­ских све­ште­ни­ка, од ко­ји је ве­ћи­на уби­је­на у својим до­мо­ви­ма, у цр­ква­ма или у го­спић­ким и ја­се­но­вач­ким ло­го­ри­ма. Опи­са­ни су и на­чи­ни умор­ства по­је­ди­них све­ште­ни­ка и eпископа и број­ни при­ме­ри бру­тал­ног за­ти­ра­ња све­ште­нич­ких по­ро­ди­ца.

Да је и Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква би­ла ак­тив­ни уче­сник у спро­во­ђе­њу хр­ват­ске др­жав­не по­ли­ти­ке све­до­че и фо­то­гра­фи­је и фак­си­ми­ли до­ку­ме­на­та о ње­ној са­рад­њи са уста­шким ре­жи­мом. Ка­то­лич­ки све­ште­ни­ци су то­ком це­лог ра­та, у мно­гим слу­ча­је­ви­ма, би­ли ин­спи­ра­то­ри, ор­га­ни­за­то­ри или ди­рект­ни из­вр­ши­о­ци зло­чи­на над срп­ским на­ро­дом. Три ко­ман­дан­та ло­го­ра Ја­се­но­вац би­ли су ра­ни­је ка­то­лич­ки све­ште­ни­ци. Епи­ско­пат Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве, на че­лу са над­би­ску­пом Сте­пин­цем, ни­је ни­кад отво­ре­но осу­дио зло­чи­не над срп­ским на­ро­дом, ни­ти се јав­но дис­тан­ци­рао од зло­чи­нач­ког де­ло­ва­ња хр­ват­ске др­жа­ве и ње­них струк­ту­ра у пе­ри­о­ду од 1941. до 1945. го­ди­не.

Текстови и фо­то­гра­фи­је у овој књи­зи од­у­пи­ру се про­то­ку вре­ме­на и оп­ста­ју као трај­ни и увер­љи­ви до­ку­мен­ти ко­ји ре­чи­то го­во­ре о стра­да­њу срп­ских цр­ка­ва и о уни­шта­ва­њу срп­ског на­ро­да на те­ри­то­ри­ја­ма ко­је су би­ле под вла­шћу Независне Државе Хрватске од 1941. до 1945. године.

„Огроман дио рада Јована Мирковића је сушто злато“ – епископ Јован Ћулибрк и историчар др Милан Кољанин о личности и делу Јована Мирковића 

Снимак с промоције одржане у Матици српској у Новом Саду, 4. 5. 2017.

Промоција одржана у Бањалуци, 21. 3. 2017.

Снимак с промоције одржане у Дому Војске Србије у Београду, 24. 11. 2016.

При претрази користите ћирилична или латинична слова. Уместо C и S пишите Ć, Č и Š.