„Недељко Попара је својим животним опредељењем војник, по образовању социолог, а по вокацији поета. Ако томе додамо да је и српски гуслар – ето разлога да боље схватимо зашто је узео десетерац као једину форму, да се њим прошета кроз српску историју од најранијих почетака до данашњих дана.
Ова његова поема Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања, има нешто више од три хиљаде стихова, које од првог до последњег прати рима, па је пријемчљиво за ухо и лакше се памти, а пошто је десетерац може се казивати и уз гањиве гусларске струне, па ето мелема и за душу…“ (из поговора Божидара М. Глоговца)
Опиљци
Буњин село
Pregled shvatanja politike
Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph / Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија
Moj brat Jovan Rašković
Шта те боли, Јупитере?
Гласно ћутање
Сложио чича стотину прича
Čuvam te Istanbule
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Приче
Славно доба Херцеговине; Спомен-књига о Херцеговачком устанку 1875–1878.
На ручку са животом
Uvod u filozofiju 3. Problemi 