„У читавом том конгломерату збивања, где судбина нема сомотске рукавице и не глади и не милује саме актере дешавања, постоји неко место, где бораве сигурност, лепота и спас; баш ту, у највеће дубине душе, професор Љубомир Шевић се спушта, и ту хвата одблеске среће, оне одблеске који дају потпуну интегралност и сачињавају идентитет, где једино постоји мир, и где је човек оно што заиста јесте.
Јунаци овог романа, Љубомир и Воја, носиоци су лепоте речи, то је њихова мисија, она најфинија, најстраснија, као и она прећутна, трагање за идентитетом. Није друштво то које негује хришћанску врлину, то може само појединац, можда управо онај кога гура та ’висока светлост’.“ (Из поговора Милована Станковића)
Минут ћутања; епизоде из босанског рата 1992–95.
Пољубне и погубне песме
Очи Симониде Лепе
Исповест Вуку
Карађорђе и први српски устанак
Смоква у Београду
Срећа преплетена трњем
Срицање облака
Сабрана дјела, Балкански синдром
На крилима Урила
Приче од којих се расте
На усни кап меда
Приватни час историје
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945
Клупко спаса
У златној смоли ћилибара
Кућни праг
Песништво Вука Крњевића
Манастир Подмалинско
Збег – роман о времену око Другог српског војевања у седам слика
Бисер на дну мора
Умиљанкa
Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената
Браћа Хајдуковићи
Косово и Метохија – српска баштина
Сабрана дјела, Кратки романи 2
Којекуде – Срби у памет се
Равница та добра вила
А возови су пролазили, давно...
Вилин коњиц
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
Прст попријеко од срца
Шта би рекао Че 