„У читавом том конгломерату збивања, где судбина нема сомотске рукавице и не глади и не милује саме актере дешавања, постоји неко место, где бораве сигурност, лепота и спас; баш ту, у највеће дубине душе, професор Љубомир Шевић се спушта, и ту хвата одблеске среће, оне одблеске који дају потпуну интегралност и сачињавају идентитет, где једино постоји мир, и где је човек оно што заиста јесте.
Јунаци овог романа, Љубомир и Воја, носиоци су лепоте речи, то је њихова мисија, она најфинија, најстраснија, као и она прећутна, трагање за идентитетом. Није друштво то које негује хришћанску врлину, то може само појединац, можда управо онај кога гура та ’висока светлост’.“ (Из поговора Милована Станковића)
Јелена, мајка које нема
Сто песама за Максима
У царству вилиног коњица
Домовина у срцу и друге приче
Купрешка огњишта, зборишта и згаришта
Смрт, буђење
Клон
Прегршт прича
Слике и сећања
Човек и време
Through Genocide to a Greater Croatia
Sama među ljudima
Биље света оком детета
Песништво Вука Крњевића 