Средишње место збирке песникиње Светлане Мићуновић заузимају родољубиве и љубавне песме. Песникиња преиспитује себе у односу на свет и време. Иако тематски различите, песме се ослањају једна на другу и граде уверљив и блистав песнички дом. Има у овим песмама и стражиловског бола и метафизичке студи, националног осећања, љубави, стоицизма. Богата лексика и обиље симбола изводе читаоца из трошности и пролазности света и враћају у стање сна и наде.
МЕТОХИЈА 2
Божури косовски укопани
Марширају кроз поља
До уснулих а живих
Не дајте не дајте
Вришти болно црвенило
Поцрвенеле чак и булке
На згариштима
Од срамоте и бунила
Kozja ćuprija
Одсјај душе
На удици
Дневник Леоне Југин
На трећој тераси
Плава вода
Манифест - песме очаја
Преобразбе
Вајар свјетлости
Поглед из оштрог угла
Колонија Сечањ; спомен-књига поводом 65 година колонизације
Црнотравац
Фото-записи
У времена кругу
Почетак рата у Босни и Херцеговини – документи и догађаји
У царству вилиног коњица
Ена са насловне стране
Трунто – остварени сан
Мирис зрелог жита
Заклон
Laži o sarajevskom ratištu
О граде мој; завичајна антипоема
Пољубне и погубне песме 