Средишње место збирке песникиње Светлане Мићуновић заузимају родољубиве и љубавне песме. Песникиња преиспитује себе у односу на свет и време. Иако тематски различите, песме се ослањају једна на другу и граде уверљив и блистав песнички дом. Има у овим песмама и стражиловског бола и метафизичке студи, националног осећања, љубави, стоицизма. Богата лексика и обиље симбола изводе читаоца из трошности и пролазности света и враћају у стање сна и наде.
МЕТОХИЈА 2
Божури косовски укопани
Марширају кроз поља
До уснулих а живих
Не дајте не дајте
Вришти болно црвенило
Поцрвенеле чак и булке
На згариштима
Од срамоте и бунила
Док се не јаве пијетли
Народ од песме већи
Слике и сећања
Poesie d’oltremare: un sussurro dalla Serbia all’Italia. Srbija šapuće Italiji
Кућни праг
Песме и пјесме
Не знам, још увек
Завет љубави
Luna mi je svedok
Лилитин скок – Прыжок Лилит
Са Флором на ти
Капије љубави 