Средишње место збирке песникиње Светлане Мићуновић заузимају родољубиве и љубавне песме. Песникиња преиспитује себе у односу на свет и време. Иако тематски различите, песме се ослањају једна на другу и граде уверљив и блистав песнички дом. Има у овим песмама и стражиловског бола и метафизичке студи, националног осећања, љубави, стоицизма. Богата лексика и обиље симбола изводе читаоца из трошности и пролазности света и враћају у стање сна и наде.
МЕТОХИЈА 2
Божури косовски укопани
Марширају кроз поља
До уснулих а живих
Не дајте не дајте
Вришти болно црвенило
Поцрвенеле чак и булке
На згариштима
Од срамоте и бунила
Ипак у небо погледам често
Andrićeva Avlija – Andrićs Hof
Корона
Скит
Само за љубав
Приче о истинама
Краљ Петар од рођења до смрти
У времена кругу
Књижевно дело Милоша Црњанског
Приче
Вожд Карађорђе у руским хроникама
Човек и време
Bishop Strossmayer, a Croat, Greater Croat or Yugoslav
Везмарово сећање
Неурамљене слике с пута
Завичајни записи
Искре 