Средишње место збирке песникиње Светлане Мићуновић заузимају родољубиве и љубавне песме. Песникиња преиспитује себе у односу на свет и време. Иако тематски различите, песме се ослањају једна на другу и граде уверљив и блистав песнички дом. Има у овим песмама и стражиловског бола и метафизичке студи, националног осећања, љубави, стоицизма. Богата лексика и обиље симбола изводе читаоца из трошности и пролазности света и враћају у стање сна и наде.
МЕТОХИЈА 2
Божури косовски укопани
Марширају кроз поља
До уснулих а живих
Не дајте не дајте
Вришти болно црвенило
Поцрвенеле чак и булке
На згариштима
Од срамоте и бунила
Ловац
Oбред крунисања босанскога краља Tвртка I
Родослов здувача
Приватни час историје
Не знам, још увек
На трећој тераси
Учитељица
Црвени руж
Срећа преплетена трњем
Споменица погинулих и умрлих старешина српске војске у рату 1914–1918
Prošle noći
Sećanja i osećanja
Како, Вуче, деца уче
Ена са насловне стране
Филип
Француска надахнућа
Док неба буде
Пјесме из 1901.
Кућни праг
Завет љубави
Ђевич камен
Шума савијеног дрвећа
Љубавно пијанство
Радомир из Миоковаца – роман о деди у тридесет три гледања
Лилитин скок – Прыжок Лилит
Преобразбе
Тетоважа ума 