Средишње место збирке песникиње Светлане Мићуновић заузимају родољубиве и љубавне песме. Песникиња преиспитује себе у односу на свет и време. Иако тематски различите, песме се ослањају једна на другу и граде уверљив и блистав песнички дом. Има у овим песмама и стражиловског бола и метафизичке студи, националног осећања, љубави, стоицизма. Богата лексика и обиље симбола изводе читаоца из трошности и пролазности света и враћају у стање сна и наде.
МЕТОХИЈА 2
Божури косовски укопани
Марширају кроз поља
До уснулих а живих
Не дајте не дајте
Вришти болно црвенило
Поцрвенеле чак и булке
На згариштима
Од срамоте и бунила
Зрење
Не тражим да знаш
Смрт, буђење
Љубав у малом граду
Ехо бескраја
Похвала међу рекама
Вајар свјетлости
Живопис
На крилима Урила
Тумарања
Поглед из оштрог угла
Тетоважа ума
Бисер на дну мора
Последњи ђерам
Име ми је љубав
Травничке свјетиљке
У царству вилиног коњица 