Средишње место збирке песникиње Светлане Мићуновић заузимају родољубиве и љубавне песме. Песникиња преиспитује себе у односу на свет и време. Иако тематски различите, песме се ослањају једна на другу и граде уверљив и блистав песнички дом. Има у овим песмама и стражиловског бола и метафизичке студи, националног осећања, љубави, стоицизма. Богата лексика и обиље симбола изводе читаоца из трошности и пролазности света и враћају у стање сна и наде.
МЕТОХИЈА 2
Божури косовски укопани
Марширају кроз поља
До уснулих а живих
Не дајте не дајте
Вришти болно црвенило
Поцрвенеле чак и булке
На згариштима
Од срамоте и бунила
Ипак у небо погледам често
Истина и обмане – pашомонијада сарајевских избјеглица
Растанак на Палама
Карађорђе и први српски устанак
У царству вилиног коњица
Путују речи
Не знам, још увек
Čovek i sloboda 2. Muka s istinom i slobodom
Elementi filozofske antropologije 3. Savremena shvatanja čoveka
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Moć i moral 2. Politička ustrojstva
Starija poimanja politike 3. Razvoj novovekovnih shvatanja politike
Moć i moral 3. Ponašanje i dobar život
Портрети највећих српских индустријалаца, књига друга
Filozofija u raskoraku 3. Muke zajedništva
Сабрана дјела, Кратки романи 1
Пут према изгреву сунца 