Средишње место збирке песникиње Светлане Мићуновић заузимају родољубиве и љубавне песме. Песникиња преиспитује себе у односу на свет и време. Иако тематски различите, песме се ослањају једна на другу и граде уверљив и блистав песнички дом. Има у овим песмама и стражиловског бола и метафизичке студи, националног осећања, љубави, стоицизма. Богата лексика и обиље симбола изводе читаоца из трошности и пролазности света и враћају у стање сна и наде.
МЕТОХИЈА 2
Божури косовски укопани
Марширају кроз поља
До уснулих а живих
Не дајте не дајте
Вришти болно црвенило
Поцрвенеле чак и булке
На згариштима
Од срамоте и бунила
Ловац
Oбред крунисања босанскога краља Tвртка I
Родослов здувача
Приватни час историје
Не знам, још увек
На трећој тераси
Учитељица
Црвени руж
Срећа преплетена трњем
Споменица погинулих и умрлих старешина српске војске у рату 1914–1918
Prošle noći
Sećanja i osećanja
Како, Вуче, деца уче
Ена са насловне стране
Филип
Француска надахнућа
Док неба буде
Пјесме из 1901.
Кућни праг
Завет љубави
Ђевич камен
Лилитин скок – Прыжок Лилит 