„Полифони уметник (вајар, сликар, ликовни и књижевни критичар и историчар, песник и писац кратке прозе) Балша Рајчевић оглашава се новом песничком збирком – Преобразбе. […]
Најчувеније дело које је тако било насловљено оно је које је испевао трагични Овидије. Двадесети век обележила је новела „Преображај“ Франца Кафке. Рајчевићева збирка зна и за једно и за друго дело, али не копира ни једно. Наш песник покушава да изведе оно чега се готово сви савремени песници клоне: да се огледа у прошлом, старинском, давно прошлом, али као да је оно нама, и њему, савремено.
Збирка садржи три циклуса песама: „Народне пословице вечита мудрост и мислећи изазов“, „Кад се песма огледа у баснама“ и „Песме сачуваног сродства“. Распоред песама у збирци је очигледан: најпре пословице, потом басне, на крају, грађа – критички, делимице и сатирички интерпретирана – као полазиште за нове пословице и басне…“ (из поговора Душана Стојковића)
Последњи ђерам
Doček
Нове песме за нове осмехе
Звјездани вијенац изнад планине
Ена са насловне стране
Лилитин скок – Прыжок Лилит
Шаљиве народне приче
Капије љубави
На раскрсници, књига друга
На усни кап меда
Ђевич камен
Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића
Ликови жена у Андрићевом делу
Пастирево
Приче
Није тешко бити здрав
Вредновање књижевног текста
Смрт, буђење
Клон
Књига мудрости и глупости
Песме
Храст мајке родне
Мирис зрелог жита
Само за љубав 