„Полифони уметник (вајар, сликар, ликовни и књижевни критичар и историчар, песник и писац кратке прозе) Балша Рајчевић оглашава се новом песничком збирком – Преобразбе. […]
Најчувеније дело које је тако било насловљено оно је које је испевао трагични Овидије. Двадесети век обележила је новела „Преображај“ Франца Кафке. Рајчевићева збирка зна и за једно и за друго дело, али не копира ни једно. Наш песник покушава да изведе оно чега се готово сви савремени песници клоне: да се огледа у прошлом, старинском, давно прошлом, али као да је оно нама, и њему, савремено.
Збирка садржи три циклуса песама: „Народне пословице вечита мудрост и мислећи изазов“, „Кад се песма огледа у баснама“ и „Песме сачуваног сродства“. Распоред песама у збирци је очигледан: најпре пословице, потом басне, на крају, грађа – критички, делимице и сатирички интерпретирана – као полазиште за нове пословице и басне…“ (из поговора Душана Стојковића)
Име ми је љубав
Sama među ljudima
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Сребреница, геноцид над истином
Егзибициониста и други
Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia / Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској
Starija poimanja politike 3. Razvoj novovekovnih shvatanja politike
Како, Вуче, деца уче
О граде мој; завичајна антипоема
Purgatorijum
Elementi filozofske antropologije 2. Ranija shvatanja čoveka
Поглед из оштрог угла
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Тражим помиловање – лирске дискусије с Душановим закоником
Сновања
Очи Симониде Лепе
Листања
Клупко спаса 