„Милинковићева поезија је за часне људе, са јасним опредељењима према човеку; она је за оне читаоце који се руководе светлошћу и полетом духа, а не тренутним задовољством. Јасно издиференцирани ставови, часни, витешки манири доприносе да се лирски субјекат са истим интензитетом радује сусрету са пријатељем, професором и вољеном женом, да осети горчину Ниобине сузе и дубину Орфејевог уздаха.
Милинковић је овом песничком збирком показао да је могуће из сопственог лирског набоја мислити на друге и о другима; да лакоћа певања долази из искрености онога који пева и да је искреност израженог, мерило и основ у свим епохама и књижевним правцима. […] Још једном је потврдио значај и сврсисходност певања, а себе је показао као рефлексивног песника јасних асоцијација, лиричара који је овладао мером, како у погледу организације стиха, тако и у погледу дозирања емоција. То је допринело да његова поезија буде јасна, лепа, складна, свежа и модерна истовремено.“ (из поговора мр Предрага Јашовића)
Којекуде – Срби у памет се
Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија / Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph
Пасош за небо
Die Heldin aus Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II
Црвени руж
Аспекти филозофског промишљања историје
Почело је са сновима
Завичајни записи
Fanika
Човек и време
Čuvam te Istanbule
Карађорђе и први српски устанак
Прокине приче
Пут према изгреву сунца
Приче сарајевских избјеглица
Љубавна писма прочитана после педесет година
Месец у коси
Истина и обмане – pашомонијада сарајевских избјеглица
Прави Сремац има три шешира
Да се прича и памти
Приче из Пиве
Јаук гробне тишине
Босанска голгота, слом снага ЈВоУ у Босни 1945. године
Црвена нит коридора; Брчко у рату 1992–1993.
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
Закоровљена огњишта
Похвала међу рекама 