Могло би се у слободнијем поимању форме рећи да је ово нека врста поетског романа реке, јер већина песама има свој лирски сиже, дело врви од ликова, наративност је присутна али је редукована, а свеукупна структурна повезаност чини га целином која значењима дарује исконску причу о човековим спознајама, проживљавањима, самоћи, отпору који пружа чињеницама смртности и пролазности, афирмишући ум, креативност и тежњу ка Апсолуту. А, надасве показујући лепоту као продукт имагинације и воље: „ја сам лавиринт… калем који се одмотава”.
Поезија се дакле, код Богићевића, разумева као пут ка себи, откривање себе и света у који се то активно ја спушта као у лавиринт да би испитујући га створило себе посредством песме, те је ово заправо и лирска повест о потрази за идентитетом: „Како отићи све векове носећи / кад непогрешив хитац чека иза угла / себи под кожу и усправан бити / можда стати док химера мине”.
Проповед
Сабрана дјела, Пад Крајине
Фоча; вријеме и догађаји
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2
Сунчани поздрав
Сабрана дјела, Разговор с Аџијом
Ко смо – одакле смо
Moj brat Jovan Rašković
Сабрана дјела, Кратки романи 1
Ко ме све није гласао
Косово и Метохија – српска баштина
Двострукe рефлексиjе
Мојој Херцеговини
Храм Светог Петра Зимоњића у Данићима код Гацка – задужбина прота Рада Зеленовића
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Срби у Мостару; расправе и огледи
Knjiga o Mostaru
Пун мјесец и огледало
Епископија захумско-херцеговачка
Шта би рекао Че
Бекства и трагања
Mocambo
Сабрана дјела Пера Слијепчевића
Клупко спаса 