„Ово је роман о жени која је убила дјевера! На први поглед у питању је свакодневна бизарна прича из „црне хронике“, једна од оних какве срећемо у булеварској штампи и којима хранимо нашу изопачену радозналост.
Ваља рећи да су одмах на почетку наша очекивања изневјерена. Бизарно породично убиство које ће она извршити као одрасла жена у провинцијском суду, у поретку вриједности и мотива на којима су засновани поступци ликова овог романа, природно нам се указује као могући нежељени одјек људског зла, пораза и понижења које је доживјела присуствујући убијању и дословном масакрирању своје породице… По томе убиство дјевера у овом роману и није приоритетно него је више једна могућа удаљена и искривљена посљедична мјера драматичних збивања кроз која је још од најранијег дјетињства пролазила ова жена.
Примарно учешће у свему очито је имао у том крају добро познати догађај који се одиграо 6. фебруара 1945. године, када су усташе из Дервенте упале у оближње село Рапћани, запалиле га и извршиле незапамћени покољ српског цивилног становништва. Петра је као дијете била свједок покоља њене уже породице и само је игром случаја остала жива.“ (Из предговора др Станише Тутњевића)
Додир душа
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2
Учитељица
Џиварска црквена општина
Ехо бескраја
Košmari
Смоква у Београду
Пивска сновиђења
Елегије
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Дванаест
Давидов свет
Тетоважа ума
Глуха кућа
Није тешко бити здрав
Фоча; вријеме и догађаји
¿Qué diría Che?
Црвена нит коридора; Брчко у рату 1992–1993.
Пољубне и погубне песме
Храм Светог Петра Зимоњића у Данићима код Гацка – задужбина прота Рада Зеленовића
Школе у држави Немањића
Сновања
Портрети највећих српских индустријалаца, књига друга
Слика
Импулси и утисци
Буњин село
Сабрана дјела, Балкански синдром
Са Флором на ти
Јелена, мајка које нема 