„Ово је роман о жени која је убила дјевера! На први поглед у питању је свакодневна бизарна прича из „црне хронике“, једна од оних какве срећемо у булеварској штампи и којима хранимо нашу изопачену радозналост.
Ваља рећи да су одмах на почетку наша очекивања изневјерена. Бизарно породично убиство које ће она извршити као одрасла жена у провинцијском суду, у поретку вриједности и мотива на којима су засновани поступци ликова овог романа, природно нам се указује као могући нежељени одјек људског зла, пораза и понижења које је доживјела присуствујући убијању и дословном масакрирању своје породице… По томе убиство дјевера у овом роману и није приоритетно него је више једна могућа удаљена и искривљена посљедична мјера драматичних збивања кроз која је још од најранијег дјетињства пролазила ова жена.
Примарно учешће у свему очито је имао у том крају добро познати догађај који се одиграо 6. фебруара 1945. године, када су усташе из Дервенте упале у оближње село Рапћани, запалиле га и извршиле незапамћени покољ српског цивилног становништва. Петра је као дијете била свједок покоља њене уже породице и само је игром случаја остала жива.“ (Из предговора др Станише Тутњевића)
Заблуде и истина о „Цркви босанској“
Умиљанкa
Inovacije kao faktor konkurentnosti finansijskog sektora Еvropske unije
Унац од најстаријих времена до краја XVI века
Десио се живот
Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената
Овим речима
Помени
Мирис зрелог жита
Трагови прошлости
Капије љубави
Песме и пјесме
Не волим лимун
Laži o sarajevskom ratištu
Случај сликара Мијушковића
Ехо бескраја
Како је почео рат у Босни и Херцеговини 1992.
Зора над Боровњацима
Tёплый каменный лёд
Прст попријеко од срца
Заклон
Проповед
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
Не знам, још увек
Сабрана дјела, Пад Крајине
Два крста и једна крв 