„Ово је роман о жени која је убила дјевера! На први поглед у питању је свакодневна бизарна прича из „црне хронике“, једна од оних какве срећемо у булеварској штампи и којима хранимо нашу изопачену радозналост.
Ваља рећи да су одмах на почетку наша очекивања изневјерена. Бизарно породично убиство које ће она извршити као одрасла жена у провинцијском суду, у поретку вриједности и мотива на којима су засновани поступци ликова овог романа, природно нам се указује као могући нежељени одјек људског зла, пораза и понижења које је доживјела присуствујући убијању и дословном масакрирању своје породице… По томе убиство дјевера у овом роману и није приоритетно него је више једна могућа удаљена и искривљена посљедична мјера драматичних збивања кроз која је још од најранијег дјетињства пролазила ова жена.
Примарно учешће у свему очито је имао у том крају добро познати догађај који се одиграо 6. фебруара 1945. године, када су усташе из Дервенте упале у оближње село Рапћани, запалиле га и извршиле незапамћени покољ српског цивилног становништва. Петра је као дијете била свједок покоља њене уже породице и само је игром случаја остала жива.“ (Из предговора др Станише Тутњевића)
На ручку са животом
Смрт, буђење
Живот у дијалогу, мелем речи душу лечи
Пусте горе питоме долине
Проблеми, писци, дела VII
Кобни дани у Херцеговини 1942.
Распукле зоре
Бедем на Дрини. Горњодринско ратиште 1914–1915
The Keys to Life
Сунчани поздрав
Savremenija poimanja politike 2. Shvatanja politike do kraja 20. veka
Вредновање књижевног текста
Моји професори
Срби у Мостару; расправе и огледи
Тетоважа ума
Сарајевско јато; студије и импресије о српским писцима из Босне и Херцеговине
Добрички цветови
Тајна Добровољачке улице
Влаховићи код Љубиња
Протини записи 