Милорад Лукић
Милорад Лукић рођен је 1927. године у Рачи код Власенице.
Основну школу завршио је у Власеници, нижу гимназију у Бијељини, Учитељску школу у Сарајеву, а Филозофски факултет (група филозофија) у Београду. Вољом Резолуције Информбироа, као измишљени кривац, одбројао је две године на Голом отоку, без суђења.
Објавио романе:
„Човјек без заштите“ (1993),
„Главни свједок“ (1994),
„Праоци и потомци“ (2003),
„Чувари тајне“ (2004),
„Давид Данилов“ (2006),
„Неситова трпеза“ (2006),
„Доктор Спасо“ (2007),
„Протини записи“ (2011).