Милорад Лукић
Милорад Лукић рођен је 1927. године у Рачи код Власенице.
Основну школу завршио је у Власеници, нижу гимназију у Бијељини, Учитељску школу у Сарајеву, а Филозофски факултет (група филозофија) у Београду. Вољом Резолуције Информбироа, као измишљени кривац, одбројао је две године на Голом отоку, без суђења.
Објавио романе:
„Човјек без заштите“ (1993),
„Главни свједок“ (1994),
„Праоци и потомци“ (2003),
„Чувари тајне“ (2004),
„Давид Данилов“ (2006),
„Неситова трпеза“ (2006),
„Доктор Спасо“ (2007),
„Протини записи“ (2011).
Љубавна писма прочитана после педесет година
Прави Сремац има три шешира
Večernji za Belgrad
Душа на длану
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Zapjevaj druže, ne žali grlo / Sing My Friend, Do Not Spare Your Voice
Свитак над Лепеницом
Проповед
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Мирис зрелог жита
Похвала међу рекама
Свих ових дана
Elementi filozofske antropologije 2. Ranija shvatanja čoveka
Протини записи