У стихозбирци О, граде мој Никола Цветковић опева пејзаж лесковачког Хисара, живот на његовим обронцима, историјске прилике и неприлике с краја друге половине 20. века па све до времена докле сеже његово сећање и сећања његових предака.
Песме су испеване стандардним језиком, који аутор обогаћује бројним новоствореним лексемама непознатим стандардном језику. Цветковић веома често, у скоро сваком стиху, облицима постојећег лексичког фонда и речима одређених граматичких категорија даје нова семантичка и граматичка обележја.
Једна од особина Цветковићевог певања је и обилато коришћење фолклорних и фолклористичких елемената преузетих из разних говорних творевина ужег и ширег завичаја (питалице, пословице, бајалице, митолошке песме, обредна поезија, и сл.), али и из језика познатих књижевних стваралаца (Црњански, Костић, Натасијевић).
На ручку са животом
Завет љубави
Здраво, како је на земљи
До мене је
Помени
Како, Вуче, деца уче
Везмарово сећање
Венчане тишине
Изабрана проза и поезија
Ехо бескраја
Ликови који не умиру
Сто песама за Максима
Док се не јаве пијетли
Далеко се чуло
Дванаест
Песме
Ријечи очи љубави
Поглед из оштрог угла
Сеоски адресар за мање упућене
Тако се гради кућа
Вајар свјетлости
Песме и пјесме
Трагови прошлости
Мала моја од Брчанске малте
Испирање злата
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World 