„По рубовима река је љубав (сагласје свих вештих спевова); љубав као тугованка, као стрела, као прасак, или пак, женска љубав (стишана и огољена); без телесности оронула и складна у нестајању пред испруженим длановима – пред живим сунцем.
Песникињина крила су и у гнезду, и раскриљена небом, и са суровим изданцима, сура. Чује се њихов трепет који растерује зраке, лепет као позив на уздизање звуковног у стиху-песми. Прецизно густина ваздуха контролише њихове покрете – кроти их неукротиве и призива у висинама.
Милена Дрпа слаже свој песнички рукопис одмерено, без ‘тензија’ и додатних оптерећења. Стих прати други стих, песма из песме проистиче. Уланчавају се природним током и творе јединство проживљеног и просањаног. Уједначене по ритму и стилу, све песме у најновијој књизи наше песникиње граде јединствен свет, који сам себе брани и сам себе препоручује. Сигурно.“ (Из поговора Дејана Богојевића)
Напукла земља. Лична прича о Босни
Скит
Звјездани вијенац изнад планине
Крваво љето у Љубињу 1941.
Прсти лудих очију
Heroine from Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Сеоски адресар за мање упућене
Ланац око ветроказа
Do večnosti i natrag
На пртинама старине
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Izbegličke suze
Filozofija u raskoraku 1. Čvorišta
Десио се живот
Домовина у срцу и друге приче
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Сабрана дјела, Приче
Смрт, буђење
Само за љубав
Записи Јефимије Обрадове
Заклон
Док се не јаве пијетли
Сновања
Етнонационализација и геополитика. Изабрани радови
Uvod u filozofiju 3. Problemi
Проза позног Капора (2000–2010) 