„По рубовима река је љубав (сагласје свих вештих спевова); љубав као тугованка, као стрела, као прасак, или пак, женска љубав (стишана и огољена); без телесности оронула и складна у нестајању пред испруженим длановима – пред живим сунцем.
Песникињина крила су и у гнезду, и раскриљена небом, и са суровим изданцима, сура. Чује се њихов трепет који растерује зраке, лепет као позив на уздизање звуковног у стиху-песми. Прецизно густина ваздуха контролише њихове покрете – кроти их неукротиве и призива у висинама.
Милена Дрпа слаже свој песнички рукопис одмерено, без ‘тензија’ и додатних оптерећења. Стих прати други стих, песма из песме проистиче. Уланчавају се природним током и творе јединство проживљеног и просањаног. Уједначене по ритму и стилу, све песме у најновијој књизи наше песникиње граде јединствен свет, који сам себе брани и сам себе препоручује. Сигурно.“ (Из поговора Дејана Богојевића)
Усидрена на броду
Десио се живот
Сабрана дјела, Кратки романи 1
UVOD U FILOZOFIJU 1. Pitanja
Шта би рекао Че
A Story About All of Us
Вајар свјетлости
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Заклон
Сновања
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Бијела лица несаница
На крилима Урила
Тражим реч
Скит 