„По рубовима река је љубав (сагласје свих вештих спевова); љубав као тугованка, као стрела, као прасак, или пак, женска љубав (стишана и огољена); без телесности оронула и складна у нестајању пред испруженим длановима – пред живим сунцем.
Песникињина крила су и у гнезду, и раскриљена небом, и са суровим изданцима, сура. Чује се њихов трепет који растерује зраке, лепет као позив на уздизање звуковног у стиху-песми. Прецизно густина ваздуха контролише њихове покрете – кроти их неукротиве и призива у висинама.
Милена Дрпа слаже свој песнички рукопис одмерено, без ‘тензија’ и додатних оптерећења. Стих прати други стих, песма из песме проистиче. Уланчавају се природним током и творе јединство проживљеног и просањаног. Уједначене по ритму и стилу, све песме у најновијој књизи наше песникиње граде јединствен свет, који сам себе брани и сам себе препоручује. Сигурно.“ (Из поговора Дејана Богојевића)
Elementi filozofske antropologije 2. Ranija shvatanja čoveka
Savremenija poimanja politike 1. Shvatanja politike krajem 19. i početkom 20. veka
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Док се не јаве пијетли
Ћирило и Методије
Вукови пјевачи из Босне и Херцеговине
Очи Симониде Лепе
Изабрана проза и поезија
Порука мудрог зеца
Through Genocide to a Greater Croatia
Путују речи
Истина и обмане – pашомонијада сарајевских избјеглица
Завичајне бакве
Српски културни наратив
Сложио чича стотину прича
Грозд живота; преци и потомци братства Чворовића
Јахорина 1992–1996, дневник
Преобразбе
Mokambo
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Стаза
Митрополит Ђорђе Николајевић и први пописи православних Срба – Мркоњићградски и герзовачки протопрезвитерат
Znam da nikad ne smem stati
Живопис
Завичајни записи
Троугао
Скит 