„По рубовима река је љубав (сагласје свих вештих спевова); љубав као тугованка, као стрела, као прасак, или пак, женска љубав (стишана и огољена); без телесности оронула и складна у нестајању пред испруженим длановима – пред живим сунцем.
Песникињина крила су и у гнезду, и раскриљена небом, и са суровим изданцима, сура. Чује се њихов трепет који растерује зраке, лепет као позив на уздизање звуковног у стиху-песми. Прецизно густина ваздуха контролише њихове покрете – кроти их неукротиве и призива у висинама.
Милена Дрпа слаже свој песнички рукопис одмерено, без ‘тензија’ и додатних оптерећења. Стих прати други стих, песма из песме проистиче. Уланчавају се природним током и творе јединство проживљеног и просањаног. Уједначене по ритму и стилу, све песме у најновијој књизи наше песникиње граде јединствен свет, који сам себе брани и сам себе препоручује. Сигурно.“ (Из поговора Дејана Богојевића)
Прсти лудих очију
Почело је са сновима
Карађорђе и први српски устанак
Прст попријеко од срца
Случај сликара Мијушковића
Потапање ветра
Andrićeva Gospođica – Andrićs Fräulein
Шта те боли, Јупитере?
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2
Живот и пјесма
Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића
Вајар свјетлости
Зора над Боровњацима
Вредновање књижевног текста
Збег – роман о времену око Другог српског војевања у седам слика
Скит
Сербская православная церковь в Дубровнике
Шаљиве народне песме 