„По рубовима река је љубав (сагласје свих вештих спевова); љубав као тугованка, као стрела, као прасак, или пак, женска љубав (стишана и огољена); без телесности оронула и складна у нестајању пред испруженим длановима – пред живим сунцем.
Песникињина крила су и у гнезду, и раскриљена небом, и са суровим изданцима, сура. Чује се њихов трепет који растерује зраке, лепет као позив на уздизање звуковног у стиху-песми. Прецизно густина ваздуха контролише њихове покрете – кроти их неукротиве и призива у висинама.
Милена Дрпа слаже свој песнички рукопис одмерено, без ‘тензија’ и додатних оптерећења. Стих прати други стих, песма из песме проистиче. Уланчавају се природним током и творе јединство проживљеног и просањаног. Уједначене по ритму и стилу, све песме у најновијој књизи наше песникиње граде јединствен свет, који сам себе брани и сам себе препоручује. Сигурно.“ (Из поговора Дејана Богојевића)
Проповед
Studies on English and Serbian Language
Ораховица на Озрену
Andrićeva Avlija – Andrićs Hof
Сунчани поздрав
Обриси у магли
Не знам, још увек
Сабрана дјела, Кратки романи 2
Слика
Иза високог зида
Истина о смрти је лаж
Ја-Тара
Са Флором на ти
Tёплый каменный лёд
Потапање ветра
Andrićeva Gospođica – Andrićs Fräulein
Кроз живот
Јелена, мајка које нема
Живот и пјесма
Прави Сремац има три шешира
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
На обалама историје савременог света
Тајна Совиног дола
На трећој тераси
Не тражим да знаш 