„По рубовима река је љубав (сагласје свих вештих спевова); љубав као тугованка, као стрела, као прасак, или пак, женска љубав (стишана и огољена); без телесности оронула и складна у нестајању пред испруженим длановима – пред живим сунцем.
Песникињина крила су и у гнезду, и раскриљена небом, и са суровим изданцима, сура. Чује се њихов трепет који растерује зраке, лепет као позив на уздизање звуковног у стиху-песми. Прецизно густина ваздуха контролише њихове покрете – кроти их неукротиве и призива у висинама.
Милена Дрпа слаже свој песнички рукопис одмерено, без ‘тензија’ и додатних оптерећења. Стих прати други стих, песма из песме проистиче. Уланчавају се природним током и творе јединство проживљеног и просањаног. Уједначене по ритму и стилу, све песме у најновијој књизи наше песникиње граде јединствен свет, који сам себе брани и сам себе препоручује. Сигурно.“ (Из поговора Дејана Богојевића)
Сунчани поздрав
Све отето мора се вратити – земља вода небо и слобода
Филип
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Сабрана дјела, Кратки романи 1
Starija poimanja politike 1. Antička shvatanja politike
Љубави у доба короне
Минут ћутања; епизоде из босанског рата 1992–95.
На крилима Урила
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
The Ray of the Microcosm
Хашка подморница: дневничке белешке и размишљања хашког притвореника
На удици
Српски културни наратив
Кипар, историјат уједињења
Само за љубав
И крв је горела
Српско-турски рат 1912.
Тетоважа ума 