У мозаичном роману Мирис фочанских ружа, Љиљана Рашевић Видојевић вишеструко је, на микро простору, преплела и укрстила различита времена, догађаје, људе и њихове судбине. Актери на сцени и у мизансцену су у различитим временима, историјским и друштвеним приликама испуњавали своје досуђене роле, живели своје снове и заносе, реалне животе и муке. У приповедном току смењује се старо и ново, појединци и породице, етичка начела и вредности, политике и идеологије.
Роман обилује функционалним историјским и другим реминисценцијама. Са посебним надахнућем и лирском имагинацијом портретисан је град, прецизно дочарана његова реална топографија. Поглед приповедача, како га списатељица понекад именује, често је упућен према Сат-кули, оријентиру и древном симболу.
Пре свега, снажно и филигрански приказана је душа града. Не само преко мириса ружа, који посредују и мирисе људских душа, него и преко ароме других заноса, метафизичких и тајновитих сновиђења. Ради се о питкој и читкој, лирски обојеној прози, која је и ауторским женским бићем дубоко емотивно проживљена.
Ходам по дуги
Ширином ме притишће равница
Латице једног цвијета
Смоква у Београду
Клупко спаса
Тумарања
Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia
Иза високог зида
L’instituteur – Учитељ, Париз–Paris (1917–1918)
Капетанова сабља
У времена кругу
Проблеми, писци, дела VI
Игром до смисла
Док се не јаве пијетли
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
У свету маште и снова
Домовина у срцу и друге приче
Добрички цветови
Вајар свјетлости
Mocambo
Родбинске везе Орловића, Мартиновића и Самарџића
Очи Симониде Лепе
Jevrejka Behara; sarajevska legenda
Andrićeva Gospođica – Andrićs Fräulein 