У мозаичном роману Мирис фочанских ружа, Љиљана Рашевић Видојевић вишеструко је, на микро простору, преплела и укрстила различита времена, догађаје, људе и њихове судбине. Актери на сцени и у мизансцену су у различитим временима, историјским и друштвеним приликама испуњавали своје досуђене роле, живели своје снове и заносе, реалне животе и муке. У приповедном току смењује се старо и ново, појединци и породице, етичка начела и вредности, политике и идеологије.
Роман обилује функционалним историјским и другим реминисценцијама. Са посебним надахнућем и лирском имагинацијом портретисан је град, прецизно дочарана његова реална топографија. Поглед приповедача, како га списатељица понекад именује, често је упућен према Сат-кули, оријентиру и древном симболу.
Пре свега, снажно и филигрански приказана је душа града. Не само преко мириса ружа, који посредују и мирисе људских душа, него и преко ароме других заноса, метафизичких и тајновитих сновиђења. Ради се о питкој и читкој, лирски обојеној прози, која је и ауторским женским бићем дубоко емотивно проживљена.
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Књига мудрости и глупости
Давидов свет
Обриси у магли
Рудо у Великом рату 1914–1918.
L’instituteur – Учитељ, Париз–Paris (1917–1918)
У срцу споменар
Огледи, бесједe, есеји
Слике и сећања
Елегије
Uvod u filozofiju 3. Problemi
Шта те боли, Јупитере?
Само за љубав
Ехо бескраја
Бешчашће ближњих
Турски друм
Andrićeva Ćuprija – Andrićs Brucke
Домовина у срцу и друге приче 