У лето 1942. године, цела једна српска покрајина била је изложена уништавању народа и погрому деце. Козаром, Поткозарјем и читавом Крајином разлегао се болни вапај самотних мајки које су, попут црних врана, полегле по згариштима дозивајући децу која су умирала у логорима Независне Државе Хрватске.
Вјера Рашковић Зец пише о мучеништву малих заточеника и надчовечанском подвигу једне племените жене – Дијане Обексер Будисављевић, која је из усташких логора спасила више од 12.000 српске деце.
Деца која су преживела логорске страхоте, огласила су се после рата. ТРАЖИМ БИЛО КОГА СВОГА, МИСЛИМ ДА САМ СА КОЗАРЕ – често је писало у тадашњим огласима. Многи гласови су остали без одзива. О тим знаним и незнаним гласовима сведочи ова књига.
Промоција одржана 8. јула 2016. године у Кући Ђуре Јакшића у Београду
Манастир Подмалинско
Похвала међу рекама
Мојој Херцеговини
Родбинске везе Орловића, Мартиновића и Самарџића
Неурамљене слике с пута
Професор Златоусти Алкион
Песме и пјесме
Сунчани поздрав
Луча микрокозма
Иза високог зида
Морине у Херцеговини, повијест о планини
Кобни дани у Херцеговини 1942.
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
Капетанова сабља
Песништво Вука Крњевића
Грозд живота; преци и потомци братства Чворовића
Сабрана дела Бошка Ломовића
Етнонационализација и геополитика. Изабрани радови
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Елегије
Смрт, буђење
Изабрана проза и поезија
Славно доба Херцеговине; Спомен-књига о Херцеговачком устанку 1875–1878.
Приче
Дневник Леоне Југин
Не тражим да знаш 