„’Само срцем добро видимо’, каже Егзипери у Малом принцу, и то осећа и зна већина песника света, а наша песникиња само срцем и живи. За песникињу, која срцем види и осећањима добрим живи и ствара, нема мале и безначајне теме. Њу очарава мирис траве, сутон, снег, шума, обала, капљице ‘окупане’ и врапци који упркос својој бројности остају непримећени, a који имају своје господство које само песник може да примети и да нам га открије.
Ова поезија нас подстиче да из другог угла сагледамо животe и да приметимо оне, наизглед, мале ствари од којих је и саткан живот и сва његова чудесност. Нема малих ствари, све је велико када је обасјано светлошћу Љубави. Поезија наше песникиње Пламенке нам открива лепоту и радост постојања, сведочи о важности сваке изговорене речи и подстиче нас да поштујемо светињу речи и самога живота.” (Из предговора јереја Далибора Стојадиновића)
Из Лајпцига до Лужице. Лужички Срби у стварности и предању
Пут према изгреву сунца
Дневник Леоне Југин
Капетанова сабља
Ена са насловне стране
Savremenija poimanja politike 2. Shvatanja politike do kraja 20. veka
Ко ме све није гласао
Истина о смрти је лаж
Први српски алтернативни часопис
Блиске даљине – Москва и Кијев
Ратни дневник, Пале 1993–1995
Вожд Карађорђе у руским хроникама
Детлак – село између двије ријеке
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Последњи ђерам
Српске народне приче о животињама
Не могу престати да трагам. Изнад трагова и сенки
Andrićeva Gospođica – Andrićs Fräulein
Сабрана дјела, Пад Крајине
¿Qué diría Che?
Добрички цветови
Похвала међу рекама 