„Војислав Милић примењује говор свога завичаја на простору источно од Прокупља, где сe налазе општине Мерошина, Житорађа и Дољевац, прва северно, а друге две јужно од реке Топлице. Тај говор припада широј заједници, призренско-јужноморавском дијалекту (призренско-тимочком, „торлачком”).
Особине дијалекта, чија је граматика упрошћена (лингвистички речено „прогресивна”), а акценат потпуно слободан, аутор је искористио као могућност да у грађењу слободног стиха срећно примени језгровиту, кратку и динамичну реченицу. Зналачка употреба особина завичајног говора представља ауторов леп допринос афирмисању призренско-јужноморавског говора као медија за песничка истраживања. Милићеве збирке стихова стоје као пандан делима писаца који су се у прози и драми огледали и потврдили.“ (из поговора проф. др Жарка Ружића)
Славно доба Херцеговине; Спомен-књига о Херцеговачком устанку 1875–1878.
Косово и Метохија – српска баштина
Košmari
Додир душа
Хашка подморница: дневничке белешке и размишљања хашког притвореника
Od podela do genocida – stradanje Srba u Slavoniji 1941–1945
Бела крила
Капије љубави
Сабрана дјела, Кратки романи 2
У времена кругу
Српска православна црква у Фочи
Време са укусом пралина
Through Genocide to a Greater Croatia
Поглед из оштрог угла
Ораховица на Озрену
Пут у Криводо
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Месец у коси
Док се не јаве пијетли
Корона
Шишке и заљубишке
Izaći iz Sarajeva i drugi spisi
Човек и време
Јутарња капија
Приче сарајевских избјеглица
У царству вилиног коњица
Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија / Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph
Похвала међу рекама
Сновања
Одлазак
Турски друм
Причај бако још
Шта би рекао Че
Нове песме за нове осмехе
Знамените жене и владарке српске
Детлак – село између двије ријеке
Život i poezija Mubere Pašić
Шаљиве народне песме
Знамења старе Херцеговине
О граде мој; завичајна антипоема 