„Војислав Милић примењује говор свога завичаја на простору источно од Прокупља, где сe налазе општине Мерошина, Житорађа и Дољевац, прва северно, а друге две јужно од реке Топлице. Тај говор припада широј заједници, призренско-јужноморавском дијалекту (призренско-тимочком, „торлачком”).
Особине дијалекта, чија је граматика упрошћена (лингвистички речено „прогресивна”), а акценат потпуно слободан, аутор је искористио као могућност да у грађењу слободног стиха срећно примени језгровиту, кратку и динамичну реченицу. Зналачка употреба особина завичајног говора представља ауторов леп допринос афирмисању призренско-јужноморавског говора као медија за песничка истраживања. Милићеве збирке стихова стоје као пандан делима писаца који су се у прози и драми огледали и потврдили.“ (из поговора проф. др Жарка Ружића)
Сабрана дела Бошка Ломовића
Ратни сукоби на границама Републике Српске 1992.
Kosmički kentauri
Моји професори
Отисци времена – из културног летописа Срба у Канади
Шишке и заљубишке
Starija poimanja politike 2. Shvatanja politike u srednjem veku i početkom novog veka
Црвени руж
Порука животиња
Краљевство за детињство
Елегије
Одлазак
Биље света оком детета
Сабрана дјела, Кратки романи 1
Скит 