Аргелуша није измишљена реч, само мало ко је за њу чуо. А писац је овако објашњава: „За ергелу коња стари Сремци кажу аргела. Пошто је поменуто испијање чаша вина, на екс, било групно (одједном двадесет људи испија чаше) то је асоцирало на случај када цела аргела коња на пашњаку пије воду из великог, дугачког валова поред бунара, и због тога су тај, доста чудни обичај, неки трезвени Сремци назвали аргелуша”.
Тај „доста чудни обичај” је врхунски догађај мушког опијања на свадбеном слављу описаном у овој веселој и истовремено сентименталној поеми, главни чин свадбе такорећи, ако се изузме само венчање са пратећим рутинским поступцима…
Приче из Новог Травника
Календеровци
Сабрана дјела Пера Слијепчевића
Porodice potomaka rodonačelnika Marka Pecikoze iz Višegrada
Јубилеј и остало
Земље и градови – дневник путовања
Pedeset koraka
Књига о Синиши Кордићу
Листања
Грозд живота; преци и потомци братства Чворовића
Коб
Црвени руж
Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике
Нова овидљавања 