Аргелуша није измишљена реч, само мало ко је за њу чуо. А писац је овако објашњава: „За ергелу коња стари Сремци кажу аргела. Пошто је поменуто испијање чаша вина, на екс, било групно (одједном двадесет људи испија чаше) то је асоцирало на случај када цела аргела коња на пашњаку пије воду из великог, дугачког валова поред бунара, и због тога су тај, доста чудни обичај, неки трезвени Сремци назвали аргелуша”.
Тај „доста чудни обичај” је врхунски догађај мушког опијања на свадбеном слављу описаном у овој веселој и истовремено сентименталној поеми, главни чин свадбе такорећи, ако се изузме само венчање са пратећим рутинским поступцима…
Kozja ćuprija
Elementi filozofske antropologije 2. Ranija shvatanja čoveka
Ехо бескраја
Браћа
Из Лајпцига до Лужице. Лужички Срби у стварности и предању
Бешчашће ближњих
Расипна земља штедљивог народа
Сабрана дјела, Корона – освета црне краљице
Мирис фочанских ружа
Фото-записи
Filozofija i politika: globalizovanje, evropeizovanje, balkanizovanje 