Аргелуша није измишљена реч, само мало ко је за њу чуо. А писац је овако објашњава: „За ергелу коња стари Сремци кажу аргела. Пошто је поменуто испијање чаша вина, на екс, било групно (одједном двадесет људи испија чаше) то је асоцирало на случај када цела аргела коња на пашњаку пије воду из великог, дугачког валова поред бунара, и због тога су тај, доста чудни обичај, неки трезвени Сремци назвали аргелуша”.
Тај „доста чудни обичај” је врхунски догађај мушког опијања на свадбеном слављу описаном у овој веселој и истовремено сентименталној поеми, главни чин свадбе такорећи, ако се изузме само венчање са пратећим рутинским поступцима…
Ратни сукоби на границама Републике Српске 1992.
Najveće nepravde prema srpskim i jugoslovenskim sportistima
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Andrićev Latas – Andrićs Latas
Унац од најстаријих времена до краја XVI века
Andrićeva Gospođica – Andrićs Fräulein
Заклон
Ко смо – одакле смо
Књига о Синиши Кордићу
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Сабрана дела Бошка Ломовића 