„Простор између Дурмитора, Војника, Голије, Биоча, Маглића и Волујака, па све кањоном Таре поново до врхова Дурмитора, назива се Пива. Регија Пиве је подијељена на Планину и Жупу, али Пивљани се нијесу дијелили по томе, већ су се препознавали као поштени, племенити, успјешни и добри људи.
Вишевјековни живот у пространству Пиве, у разноликим љепотама природе и могућностима животног опстанка без зависности од других, условио је да људи заволе свој крај, па и кад би из њега одлазили поново би се враћали својим огњиштима.“ (Аутор)
Библиографија о геноциду над српским народом у XX веку
Славно доба Херцеговине; Спомен-књига о Херцеговачком устанку 1875–1878.
Треба то јавит оном чо’еку: херцеговачки разговори
Срби у Мостару; расправе и огледи
Прилози за Досије Стари Брод 1942.
Распукле зоре 