„Тако се гради кућа назив је пете збирке песама, а девете књиге Душице Ивановић, професорке српског језика, овенчане бројним признањима и наградама за своје књижевно стваралаштво.
Тако се гради кућа наслов је који ће остати упамћен, јер окупља другачије песме које својом мелодијом, метриком, садржајем и конотацијама нуде јасан поглед кроз широм отворене прозоре окренуте ка различитим странама света, ка многим морима, ка небу и будућим хоризонтима.
Доситеј Обрадовић је једаред рекао да би уместо преводити, тачније било рећи – посрбити. Ни једног тренутка се не дотакавши ‘примењене књижевности’, а сходно Доситејевој језичкој опасци, рекла бих да је Душица Ивановић све посебности којима се бавила – зналачки поопштила, а све српско – просветила, управо захваљујући интроспективној искрености и бистрини свог стиховања. Јасна прозрачност њених строфа може се поредити са провидношћу мора, снажно осветљена мисаоним, дескриптивним и емотивним рефлексијама какве ‘емитују’ само веома прецизно избрушене речи које имају сјај сагледивих и још увек несагледивих конотација.“ (Из предговора Гордане Влајић)
Минут ћутања; епизоде из босанског рата 1992–95.
Цвет из туђе баште, песме и приче
Ратни сукоби на границама Републике Српске 1992.
Накострешене љубави; баладичне поеме
На усни кап меда
Бешчашће ближњих
Далеко се чуло
Тако се гради кућа
Радомир из Миоковаца – роман о деди у тридесет три гледања
Догађај код „Српске круне“
Живопис 