Душица Ивановић
Душица Ивановић је професорка српског језика и књижевности, лекторка, новинарка и књижевница. Рођена је у Лозници 1960. године. Дипломирала је на Одсеку Српскохрватски језик и југословенске књижевности (Лекторско-редакторски смер) Филолошког факултета у Београду. У Београду је радила као лектор, новинар и професор српског језика. У Братислави је четири године радила као преводилац са словачког језика. Живела је 23 године у Канади, где је радила у компјутерском одељењу велике осигуравајуће куће. Поред тога, бавила се наставним радом у школи српског језика, била је члан је редакције и лектор часописа за књижевност и културу „Људи говоре“, новинар у часопису „САН“ и сарадник недељника „Новине Торонто“. Била је лектор за српски језик нашим ауторима у расејању, као и организатор, аутор и водитељ књижевних догађаја у српској заједници у Торонту. Од 2021. године живи у Панчеву. И даље сарађује са часописом САН, пише књижевне рецензије и приказе и објављује поезију и прозу. Члан је Удружења књижевника Србије, Српско-канадског удружења писаца „Десанка Максимовић“, Матице српске и Института за дечју књижевност у Београду.
Објавила десет књига поезије и прозе. Песме су јој заступљене у антологијама, зборницима и изборима поезије. Учесник је бројних интернационалних књижевних сусрета и манифестација.
Душица је добитник Повељe Академије „Иво Андрић“ 2014. за поезију, књижевнe наградe „Растко Петровић“ 2020, као и бројних повеља и признања за свој књижевни рад и допринос очувању српског језика и писма. Удружење књижевника Србије наградило је Душицу Ивановић Светосавским благодарјем 2022. за трајни допринос угледу и развоју удружења.
Душица Ивановић је већ годинама пријатељ и донатор удружења Плава шкољка, а од 2022. године и први амбасадор Фондације „Кућа наде“. Заједно са својим супругом Зораном Вујановићем, активно учествује у раду овог удружења, посебно у донаторским активностима, у представљању „Плаве шкољке“ и њених пројеката у медијима и у припремама и реализацији манифестација тог удружења.
