Херцеговачки устанак 1875. био је догађај од великог политичког значаја у Европи тог времена. Устанак се, одмах по избијању, нашао у сфери интереса кључних чинилаца европске политике. Због снажног одјека на међународном плану пресудно је утицао на решавање Источног питања. Директне последице устанка биле су нове границе на политичким картама Европе, које су успостављене на Берлинском конгресу 1878. године.
Прилози објављени у Спомен-књизи оживљавају узбудљиву историјску позорницу Херцеговине 1875–1878, а истовремено осветљавају преломне моменте у решавању вековног српско-турског спора на Балкану.
Emocije i mišljenje
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Ружокрадица
Поп Јовичина буна
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Bea
Козара, споменик нашег памћења
Сложио чича стотину прича
Купрешка огњишта, зборишта и згаришта
Prose and Poetry Selection
Душа на длану
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
Народ од песме већи
Сабрана дјела, Пад Крајине
На раскрсници, књига друга
Поглед из оштрог угла
Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia
Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике 