Херцеговачки устанак 1875. био је догађај од великог политичког значаја у Европи тог времена. Устанак се, одмах по избијању, нашао у сфери интереса кључних чинилаца европске политике. Због снажног одјека на међународном плану пресудно је утицао на решавање Источног питања. Директне последице устанка биле су нове границе на политичким картама Европе, које су успостављене на Берлинском конгресу 1878. године.
Прилози објављени у Спомен-књизи оживљавају узбудљиву историјску позорницу Херцеговине 1875–1878, а истовремено осветљавају преломне моменте у решавању вековног српско-турског спора на Балкану.
Moć i moral 1. Političko umeće
Od podela do genocida – stradanje Srba u Slavoniji 1941–1945
Књига о Дијани Будисављевић
Ограничење и искључење уговорне одговорности
Кроз живот
Врата вјетрена – сабране пјесме
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Bea
Starija poimanja politike 3. Razvoj novovekovnih shvatanja politike
Filozofija u raskoraku 3. Muke zajedništva
Savremenija poimanja politike 2. Shvatanja politike do kraja 20. veka
Српски културни наратив
Мала моја од Брчанске малте
Doček
Пријевор, одвајкада у окружењу природних лепота
Свитак над Лепеницом
Tёплый каменный лёд
Filozofija u raskoraku 2. Ispoljavanja čoveka
Panonska trilogija
Тешко је бити утишан до краја
Душа на длану
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Сабрана дјела, Пад Крајине
Преобразбе
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Сребреница, геноцид над истином
Јутарња капија
Одјеци Шурманачке јаме
Биље света оком детета
Игром до смисла
Одлазак
Проповед
Мирис бадема у Камбоџи
Гласно ћутање
Elementi filozofske antropologije 2. Ranija shvatanja čoveka
Пасош за небо 