Херцеговачки устанак 1875. био је догађај од великог политичког значаја у Европи тог времена. Устанак се, одмах по избијању, нашао у сфери интереса кључних чинилаца европске политике. Због снажног одјека на међународном плану пресудно је утицао на решавање Источног питања. Директне последице устанка биле су нове границе на политичким картама Европе, које су успостављене на Берлинском конгресу 1878. године.
Прилози објављени у Спомен-књизи оживљавају узбудљиву историјску позорницу Херцеговине 1875–1878, а истовремено осветљавају преломне моменте у решавању вековног српско-турског спора на Балкану.
Шта би рекао Че
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике
Ријечи очи љубави
Ружокрадица
Турски друм
Песништво Вука Крњевића
Сабрана дјела Пера Слијепчевића
Живопис
Јутарња капија
Истина и обмане – pашомонијада сарајевских избјеглица
Антифашистичка невесињска пушка; Први оружани устанак против фашизма у поробљеној Европи
Опиљци
Jevrejka Behara; sarajevska legenda
Приче сарајевских избјеглица
Епископија захумско-херцеговачка
Цвијета
Папирна марамица
Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија / Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph
Elementi filozofske antropologije 2. Ranija shvatanja čoveka
Испирање злата
На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II
Проповед
Душа на длану
Крваво љето у Љубињу 1941.
Огледи, бесједe, есеји
Мојој Херцеговини 