Херцеговачки устанак 1875. био је догађај од великог политичког значаја у Европи тог времена. Устанак се, одмах по избијању, нашао у сфери интереса кључних чинилаца европске политике. Због снажног одјека на међународном плану пресудно је утицао на решавање Источног питања. Директне последице устанка биле су нове границе на политичким картама Европе, које су успостављене на Берлинском конгресу 1878. године.
Прилози објављени у Спомен-књизи оживљавају узбудљиву историјску позорницу Херцеговине 1875–1878, а истовремено осветљавају преломне моменте у решавању вековног српско-турског спора на Балкану.
Опиљци
Буњин село
Pregled shvatanja politike
Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph / Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија
Moj brat Jovan Rašković
Шта те боли, Јупитере?
Гласно ћутање
Сложио чича стотину прича
Čuvam te Istanbule
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Приче
Славно доба Херцеговине; Спомен-књига о Херцеговачком устанку 1875–1878.
На ручку са животом
Uvod u filozofiju 3. Problemi
Херцеговa задужбина, легенде и знамења 