Херцеговачки устанак 1875. био је догађај од великог политичког значаја у Европи тог времена. Устанак се, одмах по избијању, нашао у сфери интереса кључних чинилаца европске политике. Због снажног одјека на међународном плану пресудно је утицао на решавање Источног питања. Директне последице устанка биле су нове границе на политичким картама Европе, које су успостављене на Берлинском конгресу 1878. године.
Прилози објављени у Спомен-књизи оживљавају узбудљиву историјску позорницу Херцеговине 1875–1878, а истовремено осветљавају преломне моменте у решавању вековног српско-турског спора на Балкану.
Zapisi sa putovanja
Мамино ја
Буњин село
Морине у Херцеговини, повијест о планини
Ликови жена у Андрићевом делу
Ћирило и Методије
Uvod u filozofiju 3. Problemi
Вајар свјетлости
Херцеговa задужбина, легенде и знамења 