Херцеговачки устанак 1875. био је догађај од великог политичког значаја у Европи тог времена. Устанак се, одмах по избијању, нашао у сфери интереса кључних чинилаца европске политике. Због снажног одјека на међународном плану пресудно је утицао на решавање Источног питања. Директне последице устанка биле су нове границе на политичким картама Европе, које су успостављене на Берлинском конгресу 1878. године.
Прилози објављени у Спомен-књизи оживљавају узбудљиву историјску позорницу Херцеговине 1875–1878, а истовремено осветљавају преломне моменте у решавању вековног српско-турског спора на Балкану.
Случај сликара Мијушковића
Мала приношења
Иза високог зида
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Јутарња капија
Славно доба Херцеговине; Спомен-књига о Херцеговачком устанку 1875–1878.
Јелена, мајка које нема
Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића
Црква сељачких јутрења
Рудо у Великом рату 1914–1918. 