Херцеговачки устанак 1875. био је догађај од великог политичког значаја у Европи тог времена. Устанак се, одмах по избијању, нашао у сфери интереса кључних чинилаца европске политике. Због снажног одјека на међународном плану пресудно је утицао на решавање Источног питања. Директне последице устанка биле су нове границе на политичким картама Европе, које су успостављене на Берлинском конгресу 1878. године.
Прилози објављени у Спомен-књизи оживљавају узбудљиву историјску позорницу Херцеговине 1875–1878, а истовремено осветљавају преломне моменте у решавању вековног српско-турског спора на Балкану.
Одлазак
Пољубне и погубне песме
Касно је за реванш
Цвијета
Есеји о уметности
Od podela do genocida – stradanje Srba u Slavoniji 1941–1945
Од Бога се ушур не тражи
Heroine from Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
У кругу књижевних и филозофских есеја
Влаховићи код Љубиња 