Херцеговачки устанак 1875. био је догађај од великог политичког значаја у Европи тог времена. Устанак се, одмах по избијању, нашао у сфери интереса кључних чинилаца европске политике. Због снажног одјека на међународном плану пресудно је утицао на решавање Источног питања. Директне последице устанка биле су нове границе на политичким картама Европе, које су успостављене на Берлинском конгресу 1878. године.
Прилози објављени у Спомен-књизи оживљавају узбудљиву историјску позорницу Херцеговине 1875–1878, а истовремено осветљавају преломне моменте у решавању вековног српско-турског спора на Балкану.
Травничке свјетиљке
Die Heldin aus Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Вук у ратној причи
Луча микрокозма
Сабрана дјела, Пад Крајине
Давидов свет
Игром до смисла
Црнотравац
Косово и Метохија – српска баштина
Растанак на Палама
Kozja ćuprija
Егзибициониста и други
Ликови који не умиру
Гласно ћутање
Košmari
Doček
Похвала међу рекама
Терор над Србима у Горажду
Седам јеврејских прича
Козара, споменик нашег памћења
Док се не јаве пијетли
Moć i moral 1. Političko umeće
Звјездани вијенац изнад планине
Скит
У лепој домовини Лужичких Срба
Вожд Карађорђе у руским хроникама 