„Збирка пјесама Драгољуба Јекнића Скит састављена је од пет циклуса компонованих тако да читалац доживљава његово пјевање и мишљење као поимање и осјећање свијета и живота из кута осамљености, из скита, из избе самоће, коју је аутор увидио из живота Старца Зосиме, јунака романа Браћа Карамазови Фјодора М. Достојевског, с реминисценцијама на завичај и дјетињство и на сјећања на оца.
Дакако, сви ови елементи не само да су међусобно повезани, а сјећања и садашњост се дубоко прожимају, већ је пјесма онај духовни путир прочишћења којим Јекнић исказује животне наносе горчине у себи, у свом осјећању, али не само због пролазности живота, него због његове узалудности. Отуда се може закључити да је ова збирка пјесничких текстова духовна и душевна аутобиографија овога пјесника, оличење поимања смисла живота, животне мудрости, али и пјесниково, карактеристично, без молећиве сентименталности, свједочанство о прихватању пораза коме је све изложено…“ (Из рецензије Вука Крњевића)
Пут према изгреву сунца
Смијешано најлакше се пије
Нови хладни рат и Србија
Prošle noći
Studies on English and Serbian Language
Тетоважа ума
У царству вилиног коњица
Izbegličke suze
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Међународни дани хирургије у Фочи / International Days of Surgery in Foča
На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II
На усни кап меда
Ораховица на Озрену
Приватни час историје
Учитељ – L’instituteur, Париз–Paris (1917–1918)
Све отето мора се вратити – земља вода небо и слобода 