„Збирка пјесама Драгољуба Јекнића Скит састављена је од пет циклуса компонованих тако да читалац доживљава његово пјевање и мишљење као поимање и осјећање свијета и живота из кута осамљености, из скита, из избе самоће, коју је аутор увидио из живота Старца Зосиме, јунака романа Браћа Карамазови Фјодора М. Достојевског, с реминисценцијама на завичај и дјетињство и на сјећања на оца.
Дакако, сви ови елементи не само да су међусобно повезани, а сјећања и садашњост се дубоко прожимају, већ је пјесма онај духовни путир прочишћења којим Јекнић исказује животне наносе горчине у себи, у свом осјећању, али не само због пролазности живота, него због његове узалудности. Отуда се може закључити да је ова збирка пјесничких текстова духовна и душевна аутобиографија овога пјесника, оличење поимања смисла живота, животне мудрости, али и пјесниково, карактеристично, без молећиве сентименталности, свједочанство о прихватању пораза коме је све изложено…“ (Из рецензије Вука Крњевића)
Linije sreće
Andrićeva Hronika – Andrićs Chronik
Очи Симониде Лепе
Клупко спаса
Човек и време
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Правописна норма тишине
Спартак. На атлетским стазама Сакула и Опова
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945
О граде мој; завичајна антипоема
Травничке свјетиљке
Do večnosti i natrag
Шта би рекао Че
Вајар свјетлости
Пивска сновиђења
Троугао
Мирис бадема у Камбоџи
У вртовима плејада / In den Gärten der Plejaden
Не тражим да знаш
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Сабрана дјела, Кратки романи 2
Косово и Метохија – српска баштина
Преобразбе
Незаборав
Народ од песме већи
Ekonomska stvarnost Meksika
O evoluciji jezika
Пасош за небо 