„Збирка пјесама Драгољуба Јекнића Скит састављена је од пет циклуса компонованих тако да читалац доживљава његово пјевање и мишљење као поимање и осјећање свијета и живота из кута осамљености, из скита, из избе самоће, коју је аутор увидио из живота Старца Зосиме, јунака романа Браћа Карамазови Фјодора М. Достојевског, с реминисценцијама на завичај и дјетињство и на сјећања на оца.
Дакако, сви ови елементи не само да су међусобно повезани, а сјећања и садашњост се дубоко прожимају, већ је пјесма онај духовни путир прочишћења којим Јекнић исказује животне наносе горчине у себи, у свом осјећању, али не само због пролазности живота, него због његове узалудности. Отуда се може закључити да је ова збирка пјесничких текстова духовна и душевна аутобиографија овога пјесника, оличење поимања смисла живота, животне мудрости, али и пјесниково, карактеристично, без молећиве сентименталности, свједочанство о прихватању пораза коме је све изложено…“ (Из рецензије Вука Крњевића)
Име ми је љубав
Sama među ljudima
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Сребреница, геноцид над истином
Егзибициониста и други
Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia / Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској
Starija poimanja politike 3. Razvoj novovekovnih shvatanja politike
Како, Вуче, деца уче
О граде мој; завичајна антипоема
Purgatorijum
Elementi filozofske antropologije 2. Ranija shvatanja čoveka
Поглед из оштрог угла
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Тражим помиловање – лирске дискусије с Душановим закоником
Сновања
Очи Симониде Лепе
Листања
У крилу сањалице
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2 