„Збирка пјесама Драгољуба Јекнића Скит састављена је од пет циклуса компонованих тако да читалац доживљава његово пјевање и мишљење као поимање и осјећање свијета и живота из кута осамљености, из скита, из избе самоће, коју је аутор увидио из живота Старца Зосиме, јунака романа Браћа Карамазови Фјодора М. Достојевског, с реминисценцијама на завичај и дјетињство и на сјећања на оца.
Дакако, сви ови елементи не само да су међусобно повезани, а сјећања и садашњост се дубоко прожимају, већ је пјесма онај духовни путир прочишћења којим Јекнић исказује животне наносе горчине у себи, у свом осјећању, али не само због пролазности живота, него због његове узалудности. Отуда се може закључити да је ова збирка пјесничких текстова духовна и душевна аутобиографија овога пјесника, оличење поимања смисла живота, животне мудрости, али и пјесниково, карактеристично, без молећиве сентименталности, свједочанство о прихватању пораза коме је све изложено…“ (Из рецензије Вука Крњевића)
Из Лајпцига до Лужице. Лужички Срби у стварности и предању
Пут према изгреву сунца
Дневник Леоне Југин
Капетанова сабља
Ена са насловне стране
Savremenija poimanja politike 2. Shvatanja politike do kraja 20. veka
Ко ме све није гласао
Истина о смрти је лаж
Први српски алтернативни часопис
Блиске даљине – Москва и Кијев
Ратни дневник, Пале 1993–1995
Вожд Карађорђе у руским хроникама
Детлак – село између двије ријеке
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Последњи ђерам
Српске народне приче о животињама
Не могу престати да трагам. Изнад трагова и сенки
Andrićeva Gospođica – Andrićs Fräulein
Сабрана дјела, Пад Крајине
¿Qué diría Che?
Добрички цветови 