„Збирка пјесама Драгољуба Јекнића Скит састављена је од пет циклуса компонованих тако да читалац доживљава његово пјевање и мишљење као поимање и осјећање свијета и живота из кута осамљености, из скита, из избе самоће, коју је аутор увидио из живота Старца Зосиме, јунака романа Браћа Карамазови Фјодора М. Достојевског, с реминисценцијама на завичај и дјетињство и на сјећања на оца.
Дакако, сви ови елементи не само да су међусобно повезани, а сјећања и садашњост се дубоко прожимају, већ је пјесма онај духовни путир прочишћења којим Јекнић исказује животне наносе горчине у себи, у свом осјећању, али не само због пролазности живота, него због његове узалудности. Отуда се може закључити да је ова збирка пјесничких текстова духовна и душевна аутобиографија овога пјесника, оличење поимања смисла живота, животне мудрости, али и пјесниково, карактеристично, без молећиве сентименталности, свједочанство о прихватању пораза коме је све изложено…“ (Из рецензије Вука Крњевића)
Тајна Добровољачке улице
Пут до истине
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Не могу престати да трагам. Изнад трагова и сенки
Ко ме све није гласао
Ипак у небо погледам често
Месец у коси
Бела крила
Невеста на прагу
Читање Аркадије – пријатељски симпосион или разговори о роману „Повратак у Аркадију“ Славице Гароње
Цвет из туђе баште, песме и приче
Умиљанкa
Вожд Карађорђе у руским хроникама
Ратни дневник, Пале 1993–1995
Ћирило и Методије
Путују речи
Време са укусом пралина
Са Флором на ти
Стаза
У царству вилиног коњица
Детлак – село између двије ријеке
Сабрана дјела, Пасијанс или стрпљење
Putem zaspalog vetra
Порука животиња
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3 