„Збирка пјесама Драгољуба Јекнића Скит састављена је од пет циклуса компонованих тако да читалац доживљава његово пјевање и мишљење као поимање и осјећање свијета и живота из кута осамљености, из скита, из избе самоће, коју је аутор увидио из живота Старца Зосиме, јунака романа Браћа Карамазови Фјодора М. Достојевског, с реминисценцијама на завичај и дјетињство и на сјећања на оца.
Дакако, сви ови елементи не само да су међусобно повезани, а сјећања и садашњост се дубоко прожимају, већ је пјесма онај духовни путир прочишћења којим Јекнић исказује животне наносе горчине у себи, у свом осјећању, али не само због пролазности живота, него због његове узалудности. Отуда се може закључити да је ова збирка пјесничких текстова духовна и душевна аутобиографија овога пјесника, оличење поимања смисла живота, животне мудрости, али и пјесниково, карактеристично, без молећиве сентименталности, свједочанство о прихватању пораза коме је све изложено…“ (Из рецензије Вука Крњевића)
Како, Вуче, деца уче
Ехо бескраја
Црвени руж
Jevrejka Behara; sarajevska legenda
Пасош за небо
Филип
Сеоски адресар за мање упућене
Мирис зрелог жита
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Звјездани вијенац изнад планине
Poesie d’oltremare: un sussurro dalla Serbia all’Italia. Srbija šapuće Italiji
Сабрана дјела, Кратки романи 2
Тетоважа ума 